МУЗЕЈ
ЦРКВЕНИХ СТАРИНА ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ
Иницијатива за отварањем Музеја црквених старина Православне Епархије нишке потекла је 50-их година ХХ века. Свештеничко удружење Православне Епархије нишке добило је од државе на привремено коришћење национализовану зграду Приврене задруге Епархије нишке. Појавила се идеја да се у овом здању отвори Музеј црквених старина. Тим поводом, Свештеничко удружење обратило се 9. јуна 1958. године владици Јовану молбом, да из манастира и цркава широм епархије почне прикупљање вредних предмета, ради формирања музеја. У молби коју је потписао прота Михајло Спиридонович Пелех, желећи да оправда отварање музеја, између осталог пише: „Посетиоци изложбе увериће се да су наше средњовековне цркве и манастири одиграли видну улогу у животу српског народа и да су наши манастири носиоци наше културе у прошлости. Сем тога, посетиоци изложбе упознаће и рад свештених лица на народној њиви и то од најстаријих времена па све до данас, на првом месту рад познатих 75 Епископа, чија ће имена и фотографије украшавати просторије изложбе.”
 |
| Зграда старог Музеја црквених старина на данашњем Кеју Кола српских сестара |
По добијеном
благослову започето је прикупљање
предмета, па је
музеј свечано отворен 13. октобра
1960. године. На
отварању музеја било је изложено
укупно 1865
предмета, од којих су највреднији
били: пехар
Деспота Стефана из манастира Липовац, ибрик кнеза Лазара, ктиторска престона икона
Пресвете Богородице из Манастира Светог Јована
Крститеља у Јашуњи, старе штампане и рукописне
књиге, антиминси, барјаци, заставе и друго. На отварању изложбе, владика Јован
је похвалио рад Свештеничког удружења и истакао значај њиховог труда у очувању
духовног наслеђа Нишке епархије. Отварању изложбе је поред великог броја нишког
грађанства, свештенства и монаштва епархије присуствовао и прота Милан Смиљанић,
председник Свештеничког удружења ФНРЈ и градоначелник Ниша Иван Вучковић.
 |
| Свештенство на отварању Музеја 13. октобра 1960. године |
 |
| Епископ нишки др Јован Илић и прота Михаил Спиридонович Пелех на отварању Музеја |
 |
| Епископ нишки др Јован Илић и прота Михаил Спиридонович Пелех на отварању Музеја |
Музеј је током
двадесет двогодишњег рада био прилично посећен, а према Летопису музеја и Књизи
утисака, поставку је видело преко 200 000 људи. Распадом Свештеничког удружења
80-их година ХХ века, Музеј је био запостављен, будући да није имао ко да брине
о њему. Због лоших и неадекватних услова 1982. године, Завод за заштиту
споменика културе у Нишу затворио је Музеј црквених старина.
Вишечлана
делегација Завода и свештеника испред Свештеничког удружења установили су да је
простор у којима се музејски предмети чувају неуслован, да су због влаге многи
предмети угрожени и да је хитно потребно предмете иселити. Завод и Епархија
нишка склопили су уговор, према коме је требало у дворишту Саборне цркве
направити посебни музејски простор. Овај простор требало је да уреди Завод, што
се никада није догодило. Предмети су остали у згради Привредне задруге, а
крајем осамдесетих година пренети су у Епископски двор. Зуб времена и немар допринели
су да многи предмети пропадну, будући да су се неусловно чували.
Нови живот
музејски предмети добијају након устоличења Његовог Преосвештенства Епископа
нишког г. Арсенија у трон Епископа ниших. На његову иницијативу и са његовим
благословом, започиње процес рестаураторско-конзерваторских радова великог
броја предмета. У периоду од 2018. до 2021. године, простор у Светосавском дому
у порти Саборне цркве опремљен је потребним музејским намештајем, а захваљујући
одобреним пројектима Министарства културе и информисања Републике Србије. Захваљујући
овим пројектима, почетком 2021. године створили су се услови за поновно отварање
Музеја црквених старина,
који је
отворен приликом прве званичне посете Његове Светости Патријарха српског г. г.
Порфирија Православној Епархији нишкој у петак 22. априла 2021. године.
Свечаном отварању присуствовали су Епископ тимочки г. Иларион, командант
копнене војске генерал потпуковник Милосав Симовић, представник Министарства
културе и информисања г. Дејан Масликовић, градоначелница Ниша гђа Драгана
Сотировски, културни делатници, рестауратори, конзерватори, уметници, новинари
и шира јавност.
У
сталној поставци Музеја црквених старина налази се 411 предмета. Од
највереднијих предмета истичу се три уметничке слике Ђорђа Крстића, радови
Николе Алексића, Стеве Тодоровића, Николе Иванова и других. Такође, у сталној
поставци налазе се поклони руске царске породице Романов Епархији нишкој из
1847. и 1913. године, као и много икона, старих и ретких рукописних и штампаних
књига, богосужбених предмета, предмета од злата, сребра, метала, дрвета,
тканине и друго. Овим свечаним чином, богато
културно уметничко и духовно наслеђе југоисточне Србије сада је доступно широј
јавности.
Заштита
и адекватна промоција овог драгоценог музејског наслеђа због приче коју са
собом носи је од међународног значаја. Такође она је значајно допринела свим
истраживачима, историчарима, етнолозима, фоклористима, лингвистима и другима у
њиховом раду. Православна Епархија нишка остварила је сарадњу са Филозофским
факултетом у Београду, где је један део сталне поставке презентован на
међународном научном скупу под називом „Icons in Motion: Russian religious art,
visual culture and collective identities in the Balkans and the East
Mediterranean“ у пероду од 9. до 11. септембра 2021. године на Филозофском
факултету у Београду. Такође, једна слика из сталне поставке изложена је у
Галерији Матице Српске у Новом Саду на изложби под називом „Живот- Смрт- Сан;
европски оквири српског симболизма“, којом је град Нови Сад отворио годину
Европске престонице културе. Са огранком САНУ у Нишу, у току је реализација
пројекта „Проучавање извора за историју српског језика на простору југоисточне
Србије у XVIII и XIX веку“. Књиге, записи и натписи, архивалије, писма и
забелешке изложене у сталној поставци нашег музеја показали су се веома
корисним у овом пројекту, захваљујћи које је расветљено много до сада
непознатих детаља из наше прошлости.
Даљи
кораци у чувању и промоцији овог драгоценог наслеђа подразумевају
рестаураторско-конзерваторске радове на предметима који се налазе у депоу
музеја, опремање простора у постојећим габаритима додатним музејским витринама,
као и издавање и штампу каталога изложбе који би додатно приближио широј
јавности музејске предмете.
Отварањем
Музеја црквених старина Православне Епархије нишке, Српска Православна црква,
Република Србија и Град Ниш добили су још један музеј.
