ВАЗНЕСЕЊЕ СВЕТОГ ИЛИЈЕ
XIX век
Храм Светог пророка Илије у Балиновцу
дрво, гипс, темпера
Димензије: 25 х 33 х 3 cm
На икони је
приказана сцена Вазнесења пророка Илије, са натписом уз горњу ивицу Њгненосное востан‡е пррока Їлиа. Пророк Илија је представљен у горњем регистру, у
моменту уздизања на небо у огњеној кочији коју вуку два крилата коња црвене
боје. Из точкова кочија излазе пламенови. Свети Илија је приказан као старац
дуге седе косе и браде раздељене, одевен у хаљину тамнозелене нијансе. Његов
поглед уперен је у небеса, а лева рука му је подигнута држећи коњске узде. Коњи
и кочије су смештени на схематизовано приказацим облацима, изнад којих је
простор неба жуте боје са зрацима светла који извиру. У доњем делу композиције
приказан је пророк Јелисеј, ученик пророка Илије, проћелав и кратке браде,
одевен у плави хитон са црвеним химатионом. Поред његове главе је натпис пррокь Елђсей. Oн гледа нагоре са подигнутим рукама, док ка
њему пада Илијин огртач. Читава сцена се у брдовитом пејзажу, док се на хоризонту
види велика водена површина са лађама.
Са десне стране, у
доњем регистру приказана је још једна сцена из живота Светог пророка Илије. У
питању је представа пророка Илије у пећини. Он стоји, одевен у зелени хитон и
огртач окер боје са крзном, док подиже десну руку ка небу, очекујући храну
коју му доносе гавранови. Иза њега је представљен улаз у пећину, чије се
стеновито окружење издваја од осталог пејзажа.
На икони су обе представе илустрације догађаја из живота пророка Илије, описаног у Првој и Другој књизи о царевима. Свети Илија се жив узнео на небо у огњеним колесницама крај реке Јордан. Сведок догађаја био је ученик Јелисеј, на кога је, по уздизању, пао пророков огртач као потврда да је он наследник и да дух Илијин почива на њему. Уз ову сцену, на икони је представљен и боравак пророка Илије у пећини: пошто је пророковао глад и сушу као казну за безбожништво цара Ахава, Свети пророк Илија се повукао крај потока Хората, где су га хранили гаврани по заповести Божијој.
Аутор ове иконе може бити Димитрије Христов из Самокова, који је сличну икону насликао за храм Свете Тројице у Извору код Босилеграда око 1835. године.
