Храм Светог Николе у Печењевцу,
рад пољских мајстора фирме Fraget N Plaqle, 1885. година
Непосредно након победе Русије у рату са Наполеоном, велики број имиграната из Европе доселио се у Русију. Међу многим занатлијама, учитељима, научницима и инжењерима, свој нови дом у Русији пронашао је и мали број талентованих златара, који су се из Француске и Немачке доселили у Варшаву, престоницу тек припојене Пољске Краљевине. Ови златари организују серијску производњу сребрног и златног стоног посуђа, свећњака, али и богослужбених предмета. Руска влада је давала значајне привилегије овим новим власницима фабрика у Пољском краљевству, укључујући могућност неопорезиве трговине широм Русије. Поред тога, Варшава није била превише удаљена од главних европских центара производње сребрних плоча, што је олакшало куповину опреме, сировина и других потрепштина. Као резултат тога, половином XIX века, између 1850. и 1860. године, изграђене су прве руске фабрике које су производиле предмете од алпаке и сребра најсавременијом технологијом електролизе. До краја XIX века, практично сва руска производња стоног посуђа, али и литургијских предмета и прибора била је сконцентрисана у Варшави. Уметничка радионица Fragen N Plaque основана је 1824. године од двојице француских златара Алфонса и Јозефа Фрагета. Свети Сасуди из храма Светог Николе у Печењевцу настали су 1885. године у поменутој радионици.
