КИВОТ МОШТИЈУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА
XVII- XVIII век
Храм Светог Прокопија у Прокупљу
дрво, тканина, злато, драго камење
O кивоту са моштима Светог великомученика Георгија
прота Петар Гагулић записао је:
„Приликом оправке храма Светога Прокопија
1929/30. године, у скривници храма, пронађен је ћивот са моштима Светога великoмученика
Георгија. Свештеници и управа храма
дуго су трагали да дознаду откуда овде та светиња?! Но благодарећи Богу и још
неким околностима, доктор наука и декан скопског филозофског факултета, прота
Радослав Грујић решио је ово питање. Овај ћивот са моштима налазио се је за
време робовања под Турцима у храму Светога Ђорћа у селу Лопижану код Сјенице у
Санџаку. Тај је храм данас у рушевинама, како писац наводи 1930. године. Кад су
Турци заузели Косово почели су да руше храмове. Чувари храмова хришћанских и
српских, бојећи се да непријатељи ове мошти оскрнаве, склонили су ћивот са
моштима. Као чувар ових моштију, нарочито се истакла породица Пешића. Они су
ове свете мошти предавали с колена на колено као највећу драгоценост у аманет
на чување. Пред тиранијом и силом турском Саво Пешић 1876. године напустио је
Санџак. Пре своје селидбе Саво је предао мошти својем сину Милу и захтевао од
њега да мошти у ковчегу или ћивоту однесе у Србију и да преда некој цркви на
чување. Богу је било угодно да је Миле донео мошти у храм Светога Прокопија у
Прокупљу где се и данас чувају.“
