ПЕНТИКОСТАР
(55/78)
Храма
Вазнесења Господњег у Горњем Матејевцу
Место и година издања: ?
Димензије: 29,5 х 20 cm
Обим: 654 стране
Пентикостару
недостаје прва страна, па се не може утврдити година издања. Сигурно је да је
штампана у Царској Русији крајем XVIII века. У њој има записа из 1807, 1809,
1838, 1841, 1876 и 1877. године. Историјски и палеографски најзначајни запис је
онај из 1841. године о издаји Нишке буне 1841. године. Први је овај Пентикостар
открио Тихомир Ђорђевић 1895. године. Запис почиње на 301. страни, а завршава се на 315. Писан је
црним мастилом, курзивним словима, читким и лепим рукописом. Аутор овог записа
је највероватније свештеник Игњат Ђорђевић, парох горњоматејевачки.
Запис о издаји Нишке
буне:
„У недељу 15. марта
1841. године у Горње Матевце пререслимимо паре од вилајет на Жику Ђорићевога и
на Игу Шићерковога и на Ранђела Елићевога за подизање вилает. Примаше паре
осамнаест иљаде дуката и триес илјаде цванцика и петнаист илјаде рубља. Све
теја паре осташе у Жику, у Игу, у Ранђела непотрошене за вилаетски послу. У
неделју Томину 5. априла 1841. године подигосмо се, а у суботу 11 Априла Кутину
разбише Турци, а у неделју 12 Априла Матевци и Каменицу Турци разбише и такој
теја паре осташе у Жику у Игу у Ранђела непотрошене. Не приманје паре Сведоци:
Станко Бојаџија из Власотинци, Стојан Чавдар иу Крчмари. Милоје Чорбаџија из
Каменицу, Здравко Гуливрећа из Каменицу, Стојан Чучил из Каменицу, Никола
Срндак из Душник. Сведоци Никола Каплар из Горнје Матевце, Цаја Бојин, Сојан
Пицандра, Ћор- Голуб, Јовна Милја. Долне Матевце Благоја Железар, Ђурђан из
Палиграци, Симон из Крајве, Стеван Мандарац, Коста Чавна из Ниш, Здравко
Палилила из Ниш, Никола Сатџија из Ниш. Сведоци: Спаса из Држевца, Марко Учитељ
држевачки, Милија из Габровац, Цека из Куновицу, Качар, Цветко Манастирац, Ђока
из Церје, Цветко из Оревац. Сведоци: Иван из Врело, Петар Големи Јасеновик,
Пеша из Малчу. Сведоци: Петар из Ум, Неша из Кнез Село. Овија сведоци заклеше
се у манастир Горнјематевачки у Св. Јован; закле и поп Јован Горнјематевачки и
попа Јанко Каменички. И Судвскје капетаи Гаја пита Жику Ђорићевога за теја паре
куде су? Он каза: Закопамо и у подрум, кад видимо гори Кутина.- Подписа и сви
Марко Поповић учитељ држевачки у 26 априла 1841 године у Суд Век у Контроманаца
6 подписани. 16. априла 1845 године дојде у Матевци Станко Бојаџија из
Власотинци и Стојан Чавдар из Крчимир и нарекоше се за ракију да купе и
погодише ракију у Киту Бабинога, па зовнуше Стевана Павловога Мандарца и
Стојана Пицандру и Ђор- Голуба и Жику Ђорићевога и код Ранђела Елићевога. Тада
поведу разговор за онеја паре народне, шчо су остале у Жику и Игу и Ранђела, и
поиска Станко од Жику и рече му: Брат- Жико, онаја остава што остаде код вас
троицу да ју дате нама да ју пренесемо у Србију, у Србскују народу касу, зашто
су и тоја народне паре, да и оставимо код кнјаза, да и он чува, и он ће да
оправља пут за нас, да не останемо овакој за век турски робови. А кад чуше тија
речи, Жика и Ига, а они се обрнуше па им рекоше: какве паре од нас тражите? Зар
малко један пут народ опленисте и упропастисте, па саг оћете тоја да работите?
Знајете ли ако отидемо код паше што ће буде од сви вас? Станко прећута докле
Жика и Ига изговорише, па поче Станко говорити: а браћо моја, лоше ли је воја
што ја вама говорим? Не ли је тоја за сав народ добро, кад сас теја паре такој
учинимо и урадимо? Неће ли се најде кад год за нас и наши синови спомоћ? Овоја
овако неће да остане на овуја руку; ако не може саг, а кад год ће да буде да
буде. А Жика се обрну на Станка и рече му: Иди ототле, пропаснику, немој кућу да
ми загубиш, како што си ми пре загубил. И такој си сви отидоше из Жикину собу.
И такој мало време пројде, отиде Жика и Ига у серај да кажу на Садика, а Садик
и одведе код пашу Жику и Игу и они казаше на пашу за Станка и за Стојана, где
су доодили у Матевце. И паша одма испрати Садика и Адема у Матевце Горне те
уватише и у Жику, те уватише Благоју, Стевана, Јованчу, Милоша, а Пицандра и
Голуб утекоше; доказа им Петар Саралија. Кад год заузме Србија Горне Матевце,
да је свакому на знање, који зна да прочита овај запис у Пентикостар што је
записан аманет и да се каже на суд србски и да се истрађе онеја паре од онеј
вамилије што су записане по имена. После Турци откараше Станка Бојаџију у
Стамбол за ову работу кад и оптужи Жика Ђорић и Ига Шићерков. И такој даје
свакому на знање, и да неје просто који знаје да не каже овај препис што у њега
гласи.“
Решењем
Завода за заштиту споменика из Ниша, 5. јуна 1958. године, овај Пентикостар
стављен је под заштиту (решење бр. 362/2).
