ДАРОХРАНИЛИЦА (93/12)
XIX век
Саборни храм у Нишу
сребро, позлата; куцање,
резање
На Часну трпезу се
поред Јеванђеља и крста полаже ковчег или дарохранилница намењен чувању
Божанствених дарова након освећења. Ковчег на престолу означава место распећа,
погребења и васкрсења Исуса Христа. Истовремено он представља и стражу која је
постављена на Спаситељевом гробу како ученици тајно не би однели његово тело.
Својом функцијом подсећа и на скинију завета у којој је чувана Светиња Божија.
Дарохранилница се поставља на крај престола и може имати облик црквице, кутије
са крстом или другу форму.
Током XVIII и XIX века у балканским кујунџијским радионицама израђиване су дарохранилнице различитих форми од оних у облику куполних грађевина до једноставнијих кутија са крстом. У свакодневици XIX века само мали број богатих варошких цркава или манастира располагао је нарочито украшеним артофорионима, по правилу израђиваним од позлаћеног сребра. Паралелно у пракси су присутни и бројни сребрни кивоти израђивани и током XVII и XVIII века. Кујунџије у XIX веку спорадично за српске цркве израђују овакве предмете, попут дарохранилнице из Старе цркве у Нишу изведене од позлаћеног сребра, у облику издужене куполне грађевине квадратне основе са крстом на врху и једном фиоком која се отвара помоћу алке.
