Ђорђе
Крстић, Краљ Милан М. Обреновић IV у логору под шатором, Храм Свете Петке у Ћурлини, 1903. године
У селу
Ћурлина, недалеко од Ниша, налази се храм Свете Петке, подигнут 1900. године.
Храм је освећен од Епископа нишког Никанора Ружичића, а подигнут је у знак
захвалности Богу на чудесном преживљењу Краља Милана Обреновића након
Ивандањског атентата 24. јуна 1889. године. Храм је подигнут на месту велике
касноантичке базилике коју је открио Феликс Каниц.
Оно што представља посебан куризитет
овог храма је импозантан споменик са портретом Краља Милана Обреновића, израђен
и освећен 1902. године.
Ово импозанто дело настало је удруженим радом архитекте и инжињера Емериха Штајлехнера, сликара Ђорђа Крстића и вајара Петра Убавкића. Историјско-симболичке околности подизања овог споменика су такође веома занимљиве.
Наиме, краљ Милан Обреновић преминуо је 1901. године у Аустроугарској монархији, а сахрањен је у Манастиру Крушедолу, под покровитељством аустријског цара. Истакнути архитекта аустроугарске монархије Херман Боле пројектовао је по жељи цара Франца Јосифа I монуменаталан надгробни споменик краљу Милану.
Овај чин изазвао је велико политичко незадовољство у Краљевини Србији, што је за последицу имало идеју о подизању монументалног споменика краљу Милану у Србији. Због друштвено-политичких околности 1902. године, као и чињенице да краљевски пар Александра и Драге није благонаклоно гледао на почившег краља хаџију, споменик је требало подићи негде далеко од очију свих оних којима би он био трн у оку. За локалитет одабран је храм који је везан за краља Милана, односно његово чудесно преживљење, али и простор у коме је краљ често волео да одлази у лов. Југоисточна Србија, а нарочито град Ниш и његова околина, из дубине своје душе волели су краља Милана, свог драгог ослободиоца. Споменик је израђен у Бечу 1902. године, а његову израду су према запису на самом споменику финансирали становници Врачара и Савинца. Висок је 5,5 метара, док су димензије слике 1,3 х 2 метра. На врху портала налази се двоглави орао, који у канџама држи породчни грб породице Обреновић. На дну портала налази се драперија на којој стоје круна, храстово и ловорово грање, симболе победе и тријумфа.
На портрету који је насликао Ђорђе Крстић, краљ Милан је представљен у седећем положају под војним шатором. Обучен је у генералску униформу, са сабљом у руци. Око врата му стоји Таковски крст, а на прсима са леве стране Карађорђева звезда. Десном руком краљ цепа карту Европе, односно прекраја њене границе. Преко дела карте коју цепа налази се повеља цара Душана. Симболика је у томе да краљ Милан не отима туђе, већ враћа Србији њене древне територије.
На столу изнад његове десне руке
налазе се две књиге: Историја Србије од 1876. до 1882, односно од првог
Српско-турског рата којим је започето ослобађање јужне Србије до проглашења
Краљевине. Друга књига која се налази изнад ове је Устав Краљевине Србије.
Симболика је у томе да он није само „огњем и мачем“ ослободио Србију, већ је
створио правну државу по угледу на велике западне силе.
Изнад ових књига, приказана је воштана свећа која догорева што указује на концепт ванитаса, односно фунерарног концепта споменика. Иза краљевих леђа назире се панорама Ниша и нова велика нишка Саборна црква, симбол и споменик ослобођеног Ниша.
Испод ове представе, налази се
османски барјак са полумесецом и звездом, бачен преко старих хартија „на
ђубриште историје.“
У време Првог светског рата, слика
је значајно оштећена бајонетима од бугарских окупационих снага, па је тако остављена
у трону све до 2003. године. Деведесетих година ХХ века се чак и кров ћурлинске
цркве урушио, па је право чудо како је овај портрет опстао до данас.
Захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе, на слици су у
периоду од 2003. до 2005. године одрађени рестаураторско-конзерваторски радови.
Изнад краљеве главе, на посебном
месту у импозантом мермерном постаменту, налази се у полукружном медаљону
изображен лик Светог Николе, крсне славе и заштитника дома Обреновића. Свети
Никола приказан је у облацима са раширеним рукамав, а иза њега исијава небеска
светлост. Светитељеве раширене руке указују на молитвени став којим се светитељ
моли и посредује за преминулог краља.
