Смрт кнеза Лазара, Ђорђе Крстић, иконостас нишког Саборног храма Сошествија Светога Духа, 1884. године
Најпознатије
дело Ђорђа Крстића и једно од највреднијих дела које Православна Епархија нишка
поседује, свакако је Смрт кнеза Лазара из 1884. године. Ова слика прославила је
Ђорђа Крстића, али и направила историјску и уметничку прекретницу у дотадашњој
иконографији на простору Србије. Нишка православна Црквена општина потписала је
1884. године уговор са Ђорђем Крстићем, по коме је уметник требало да наслика
педесет икона за нови иконостас нишке Саборне цркве. Рад на иконостасу Крстић
је започео 1885. године, а прва икона која је насликана била је Смрт кнеза
Лазара.
Према мишљењу Н. Макуљевића, као
минхенски ђак, Крстић је за узор ове слике имао модел слике Moritur in Deo
Бруна Пиглхајна, као и дело Hermannschlacht Вилхелма Линденшмита старијег. Од
првог, он преузима тренутак смрти као и решење горње зоне и позадине, док од
другог преузима идеју за приказ смрти ратника.
Пре
него што је ова икона предата Нишкој црквеној општини, комисија коју су чинили
архимандрит Нићифор Дучић, Стева Тодоровић и Михаило Валтровић одбили су да
икону приме, са образложењем да „она никако у цркву ући не сме.“
И тадашњи Епископ нишки Димитрије,
наложио је 1886. године да се обуставе све исплате Крстићу, јер његови радови
„не наилазе на опште одобравање ни од стране вештака, ни од стране публике.“
Крстићев рад на иконостасу нишке
Саборне цркве, покренуо је широм Србије дугогодишњу полемику, која је остала
упамћена као Полемика о православности. Са једне стране налазио се Ђорђе Крстић
и његов рад, који је свесрдно бранио Михаило Валтровић, а са друге стране
представници сликарског романтизма: Ђорђе Малетић и Стева Тодоровић, који су
Крстићеве иконе прогласили превише профаним, неправославним, па чак и
саблажњивим.
После вишегодишњег рада на иконама
за иконостас нишке Саборне цркве, Ђорђе Крстић 1892. године раскинуо је уговор
са Црквеном општином нишком. Разлог за раскид уговора били су константи
проблеми око наплате, као и незадовољство верног народа изгледом икона. Од
договорених педесет икона, Крстић је насликао свега деветнаест икона. Ипак и
овај број није сасвим сигуран, будући да иконе нису означене па се не може са
сигурношћу тврдити које је радио Ђорће Крстић. Икона Смрт кнеза Лазара из 1884.
године, која је и прва насликана за нови иконостас на њега никада није
постављена. У пожару који је 12. октобра 2001. године захватио нишку Саборну
цркву, изгорео је њен иконостас заједно са свим иконама које је Крстић
насликао. Смрт кнеза Лазара тада се налазила у Епископском двору, па је
преживела пожар. Где се она налазила и чувала од 1884. до 1971. године када је
Епархијски двор усељен, није нам познато.
Ово дело значајно је не само због
своје уметничке вредности, већ и због тога што је оно једно од најзначајнијих
радова у црквеном сликарству, које је несумњиво направило огромну прекретницу у
дотадашњој сакралној уметности у Србији. Ђорђе Крстић је њоме у потпуности
слободно развио своје идеје, које ће тек много година касније бити прихваћене.
