БАКТОРИСАК
ХРИСТИФОРА ЖЕФАРОВИЋА ИЗ 1743. ГОДИНЕ
Како сведочи запис
у доњој зони ове бакротисне представе, на њој је изображена икона Вазнесења
Господња са обитељи Пећког престола српског и светитељима српским чије мошти
почивају тамо. Бакротиск је настао као благослов Патријарха Арсенија Четвртог
Јовановића Шакабенте 1743. године. Наручилац ове гравуре био је патријаршијски
архиђакон Јован Георгијевић, потоњи Епископ вршачки и карансебешки и Митрополит
карловачки.
Запис у доњој
зони:
Блгословеніе
Блженнэшаго Гдна Гдна Арсеніљ Четвертагњ Патр‡арха Сербскагњ: Изобразисљ с‡љ Їкњна
Вонесеніљ Гднљ, со обителію Пекскою Престола сербскагњ и Стителми Сербскими идэже
и Мощи и почиваютъ: Иждивеніе Патріаршескагњ Архидіакона Їњанна Ежедаљтисе туне
Православнымъ. АPМГ
Бакротиск се до
априла 2021. године налазио у храму Светог Николе у Чукљенику код Лесковца, када
је пренет у Музеј црквених старина. У доњем десном углу, налази се и потпис
аутора Христифора Жефаровића: Їдађд
расс осњ Хр€ Жеф начерта8.
Љ. Стошић пише да
настанак овог бакротиска треба сместити у контекст циркуларног писма Патријарха
Арсенија IV Јовановића из 1743. године, којим забрањује рад путујућим зографима,
као и чињеницом да је Патријарх Арсеније сматра највећим меценом српске барокне
графике. Залагање Јована Георгијевића за штампање бакрореза који истичу славну
српску прошлост и инсистирају на обнови култа Немањића, израз је и практичног
спровођења у дело владајућег националног политичког курса и доказ недељивости
високог покровитељства и ктиторства од непосредне политичке ангажованости код
представника српског црквеног и државног врха тога времена.
На бакротиску у горњој зони налази се Вазнети у слави Господ Исус Христос који благосиља обема рукама, окружен Архангелима и Анђелима и натпис Вознесеніе Хр7во. Испод њега у средњој зони, налази се идеализована макета црквеног комплекса са делом одбрамбеног бедема манастира Пећке патријаршије и натписом Патріаршіљ Сербскаљ. У средишњем делу композиције, уз храмово постројење, приказан је Патријарх Арсеније Четврти, а уз ободе манастирског зида представљени су у пару архијерејски ликови Светог Саве и Светог Николе са једне и Свети Патријарх Арсеније III Чарнојевић и Свети Јефтимије. Представа Вазнесења у иконографском решењу у каквом се нашла на овом бакрорезу већ се била одомаћила на иконостасима у реду празничних икона српских зографа прве половине XVIII века.
 |
| Грб Патријарха Арсенија IV Јовановића на доњем делу бакротиска |
 |
| Патријарх Арсеније и Пећка патријаршија |
