АНТИМИНС КАРЛОВАЧКОГ МИТРОПОЛИТА
МОЈСИЈА ПУТНИКА (1728-1790)
Антиминс
је четвороугаоно сакрално платно, неопходно за служење свете литургије. Његов
историјски, уметнички, али и теолошки пут занимљив је дуг. На њему је
изображена представа Полагање Христа у гроб, уз пратеће симболе Његових
страдања и ликовима јеванђелиста. Када се литургија служи изван освећеног храма
антиминс представља покретну освећену трпезу што и јесте значење ове
грчколатинске кованице – уместо стола. Због тога се његово освећење врши по
угледу на освећење свете трпезе (кропљење освећеном водом, помазивање светим
миром и полагање моштију мученика). Некада је најчешће израђиван од лана, данас
пак претежно од свиле или сличних вештачких материјала. Разлог бирања
постојаних и квалитетних тканина за израду антиминса лежи у његовој практичној
богослужбеној намени, јер он јесте и једна врста сакралног стољњака. Вековна
пракса наше цркве налаже да се по доласку архијераја на епархију, израде нови
антиминси за све подручне храмове.
Запис
у доњој зони антиминса сведочи време и иницијативу његовог настанка: Сей Бжественный Антиминсъ Напечататсљ
иждивеніемъ Прењсшценнэйшагњ Гдина Па›ла Ненадовича ПравоCлавнагњ Архіепcкпа
Карловачкагњ, и Всегњ Державахъ и Цесарњ Крале: Велика Салвено Сербскагњ Народа митрополіта, и њст7исљ Прењсщ: Гс: Мњ›сеемъ
Путникъ Еcпкопо Бачкимъ еже совершатисљ на немъ сшценному тайнњ дэиствію во
храмэ.
По
жељи Митрополита Павла Ненадовића, половином XVIII века Христофор Жефаровић
израдио је техником бакрореза предлошке за штампани антиминс, али се не може сигурно
тврдити да је овај антиминс његово дело. Вероватније је да је штампан у некој
бечкој радионици од стране непознатог мајстора, сложено иконографски компонован
и извесно под утицајем палестинске иконографије антиминса Георгија
Трапезунског, који је за Јерусалимску патријаршију настао у Бечу 1733. године.
У горњој зони антиминса налази се натпис: Помљни Господи въ Црствиіи твоемъ раба твоегњ Митрополіта Нашего и Архиепcкопа Па›ла Нена2довича.
