ЕВАНЂЕЉЕ
Пазарска
црква у Пироту
1826.
година
Јеванђеље
је штампано у време руског цара Александра Николаевича у Кијевопечерској
Успенској лаври априла 1875. године. Оковано је репрезентативним сребрним
оковом који је 1826. године израдио пиротски кујунџија Стоја Димин, златарски
мајстор прве половине XIX века. Мајстор Стоја Димин оставио је свој потпис испод картуша
са представом јеванђелисте Луке. Оков потиче са неког старијег Јеванђелистара,
да би касније био пребачен на овај из 1875. године.
Оков је израђен од сребра, фиксиран на дрвене корице пресвучене вишњевим сомотом. Сребрне апликације на предњој корици постављене су у углове и дуж ивица, док се у центру Јеванђеља налази представа Васкрсења Христовог, окружена шестокрилим серафимима и приказима Јеванђелиста за пултовима са симболичким персонификацијама у угаоним картушима. Представа Васкрсења Христовог је у старијем типу према византијској традицији, где је Васкрсење приказано као Христов силазак у Ад. Овакав начин изображавања догађаја Ваксрсења Христовог везан је и за подручја под управом Цариградске патријаршије.
Задњи оков Јеванђеља садржи представу крста са Распећем Христовим док су у тролисним крацима представљене симболичке персонификације Јевнђелиста. Крст са задњег окова Јеванђеља пазарске цркве сличан је литијским крстовима са југа Балкана и Атоса, којима су узор литијски крстови од сребра са млетачког Медитерана из XV и XVI века. Централна сцена Силаска у Ад на предњем окову делимично је упрошћена у односу на описе традиционалних ерминија, а као иконографска особеност јављају се одвојене групе представљених мушкараца и жена приказаних иза праоца Адама и прамајке Еве. Картуш истог иконографског садржаја налази се и на сребрним рипидама Старе пиротске цркве из 1842. године.
