ЕВАНЂЕЉЕ РУСКОГ
ЦАРА НИКОЛАЈА ПАВЛОВИЧА
Манастир
Светог Романа у Ђунису
1847. година
Јеванђеље је
штампано у време руског Императора Николаја Павловича у Москви 1841. године
месеца септембра. Према запису на централној апликацији на којој је приказано
Христово Васкрсење, налази се запис који сведочи да је Јеванђеље дар руског
цара Николаја Павловича 1847. године: Сіе Е›ліе даровалъ мн7тру, ст7му роману, Імператоръ рускіи
Ніколай Павловічъ года, 1847.
Оков Еванђеља
највероватније је рад неког локалног, али на жалост непознатог мајстора. Оков
је израђен од сребра, фиксиран на дрвене корице пресвучене вишњевим сомотом.
Сребрне апликације на предњој корици постављене су у углове и дуж ивица, док се
у центру Јеванђеља налази представа Васкрсења Христовог. Догађај Васкрсења
приказан је на другачији начин. Овај начин је млађи, барокно формулисан као
тријумфална победа Христа над смрћу која из гроба устаје у слави држећи крсни
барјак. Христос разваљује вратнице Ада и ослобађа окова сужње. У подножју
Христових ногу изображени су и Анђели, Мироносице, као и римски војници- чувари
Христовог гроба. Изнад Христове главе приказано је сунце са облацима, што
симболизује Христа као Светлост која побеђује таму.
Сребрне апликације
на предњој корици постављене су у углове и дуж ивица са представом четворице јеванђелиста
и њиховим персонификацијама.
Оков на задњој корици је другачијег изгледа, веома скромнији и сигурно је дело другог мајстора. На крсту који је начињен од лима, техником зграфо изображен је Христов лик са натписом INBI. И на задњој страни налази се шест карактеристичних османских мотива осмокраке звезде, као и четири кугле, које служе као постоље Јеванђеља.
