Стална поставка Музеја црквених старина поседује две боце са тзв. пасијом (лат. passio, мука, мучење). Једна боца испуњена је обојеним оруђем Страдања Господњег од дрвета или хартије, заједно са представом Распетог Христа, Пресветом Богородицом и Господом Исусом Христом. Овакве боце представљају изванредне просторне композиције, затворене у дебело стакло.
На
боцама нема трагова резања, па су поједини елементи композиције морали да се
убаце кроз грло флаше. Боца је потом затварана чепом или украшавана дрвеним
чепом и запечањена. Пре затварања, сцена је била украшена осушеним биљкама из
Свете земље, архитектонским елементима исеченим од папира, па чак и камењем или
шкољкама.
Овакве
боце доносили су са ходочашћа. Израђивали су их мајстори широм Свете земље, а
касније се ова пракса пренела и на друга места кроз која су хаџије пролазиле на
свом путу за Палестину. Почетком ХХ века, појављивале су се на разним црквеним
вашарима и панађурима.
Боца са друге стране садржи приказ крста на високом постаменту, поред кога стоје два света Архијереја изрезана од хартије. Изнад њих налази се такође икона од хартије на којој је Свети пророк Илија у огњеним колесницама са два коња и дететом које седи са леве стране. На овој композицији приказана су и два анђела. Боца је затворена дрвеним чепом на чијем врху се налази крст, а на доњој страни златна крила ужлебљена доњим делом на Распеће.
